Avganistan – nasilje i besparica

0

Nedelju dana nakon što su talibani zauzeli Kabul, sve veći broj ljudi u glavnom gradu Avganistana suočava se sa svakodnevnom borbom da se snađe u situaciji bez posla, dok su banke i dalje zatvorene, a cene hrane rastu.

“Finansijski rat” protiv Talibana znači zamrzavanje deviza i stopiranje razvojne pomoći. Stručnjaci kažu da Talibanima ostaju trgovina drogom, ucene i ilegalni porezi, ali da to nije dovoljno da se upravlja zemljom.

Otkako su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu, u zapadnim državama se pitaju čime bi se mogli suprotstaviti militantnim islamistima.

Vojna rešenja ne dolaze u obzir, pa su se Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici prestrojili na vođenje “finansijskog rata”.

Američki predsednik Džozef Bajden i njegove Federalne rezerve zamrzli su milijarde dolara u avganistanskoj valuti na američkim računima.

Skoro devet milijardi dolara akcija su plasirani u SAD i drugim zemljama. Među njima su avganistanske zlatne rezerve u visini od 1,2 milijarde dolara, uz to i 300 miliona u međunarodnim devizama.

Očekujući pad Kabula, Bajden je zaustavio priliv dolara u Avganistan.

Bivši predsednik Nacionalne banke Avganistana, Ajmal Ahmadi, kaže da će ta mera dovesti avganistanski narod u veoma težak položaj.

Američke ekonomske novine Vol strit žurnal izveštavaju da je Vašington blokirao pristup Talibana računima avganistanske vlade, koji se vode kod američkih Federalnih rezervi i drugih američkih banaka.

Ahmadi je objavio na Tviteru da Avganistan zbog velikog deviznog deficita zavisi od “redovnih isporuka gotovine svakih nekoliko nedelja. Količina gotovine koja je u zemlji skoro je nula”.

Više zemalja, među kojima je i Nemačka, zaustavile su razvojnu pomoć.

Avganistan u velikoj meri zavisi od strane podrške, i upućen je na nju ako želi izbeći slom slabe ekonomije.

Međunarodni monetarni fond je blokirao 340 miliona dolara deviznih rezervi koje bi talibani mogli pretvoriti u čvrstu valutu.

Zvaničan razlog je to što “vlada nedostatak jasnoće unutar međunarodne zajednice da li će nova vlada biti priznata”.

Svejedno kakvih se finansijskih rezervi Talibani dočepali, to neće biti dovoljno za vladavinu nad zemljom.

Hans-Jakob Šindler, bivši koordinator jednog tima Ujedinjenih nacija, za Dojče vele kaže da rezerve nisu dovoljne kako bi se “zemlja održivo vodila”.

Hiljade ljudi koje preplavljuju ulazne tačke aerodroma i borba za mesta na letovima iz Kabula pružaju najrealniju sliku o previranjima u gradu od pada vlade koju je podržavao Zapad.

Ali, svakodnevna briga oko hrane i stanarina povećavaju neizvesnost u zemlji čija je krhka ekonomija slomljena nestankom međunarodne podrške.