Sve su češći sukobi između Hezbolaha i Izraelske armije. Svakodnevno se pojačava intenzitet sukoba duž čitave granice, iako je u početku bilo svega nekoliko tačaka na kojima se pucalo.
Artiljerija, tenkovski topovi, dronovi i helikopteri koriste se svakodnevno. Hezbolah je već izgubio petnaestak ljudi. To , naravno , još uvek nije totalni rat jer Izrael i Hezbolah pokušavaju da se pridržavaju pravila koja su na snazi od rata 2006. godine. Reč je o još uvek ograničenim sukobima, uz granicu. Obe strane izbegavaju rizik od napada na stambena područja.
Sjedinjene Države i njihovi zapadni saveznici pojačavaju svoja upozorenja protiv širenja rata između Izraela i Hamasa širom Bliskog istoka. Da bi odvratio Hezbolah i njegovog iranskog sponzora od učešća u sukobu, Vašington je poslao dva nosača aviona u istočni Mediteran. Nekoliko sati nakon napada Hamasa na izraelsku teritoriju 7. oktobra, dogodio se prvi smrtonosni incident na libansko-izraelskoj granici sa infiltracijom komandosa Islamskog džihada u Palestinu. Od tada su se sukobi između Hezbolaha i izraelske vojske povećali.
Generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah, koji je često govori tokom ozbiljnih kriza, do sada nije dao nikakvu izjavu. To se tumači najpre da on nema šta da saopšti, što znači da Hezbolah, a sa njim i Iran, još nisu doneli konačnu odluku o načinu učestvovanja Hezbolaha u najnovijoj krizi.
Drugi razlog je taj što Hasan Nasralah, koji je dobro zna sve elemente psihološkog ratovanja, svesno ostavlja sumnju u svoje namere da iznenadi Izraelce ili da Irancima da više slobode u mogućim posredovanjima ili indirektnim pregovorima.
Ulazak Hezbolaha u rat posebno plaši Libance. Suočeni sa mogućim učešćem zemlje u ratu, Libanci su duboko podeljeni. U sredu uveče, 18. oktobra, hiljade pristalica Hezbolaha izašlo je na ulice južnog predgrađa Bejruta, nakon napada na baptističku bolnicu u Gazi, i uzvikivali slogane pozivajući Hasana Nasralaha da objavi rat Izraelu.
Mnogi, međutim, strahuju od rata jer Liban prolazi kroz ozbiljnu ekonomsku krizu pošto je državna kasa prazna, a međunarodna zajednica i arapske zemlje gube interesovanje za tu zemlju.
Hezbolahovi tradicionalni politički protivnici smatraju da bilo kakvo uplitanje u rat bilo protiv interesa Libana, koji se mora držati podalje od aktuelnog sukoba.
Hezbolah je osnovala Iranska Revolucionarna garda 1982. godine, u vreme građanskog rata u Libanu ( 1975-1990). Iran je želeo da izveze svoju Islamsku revoluciju u čitav region i da se na taj način bori protiv Izraela.
Hezbolah je demonstrirao svoje vojnu snagu 2006. godine tokom petonedeljnog rata sa Izraelom.
Hezbolah je ispalio hiljade raketa na Izrael tokom sukoba, u kojem je u Libanu ubijeno 1.200 ljudi, uglavnom civila i 158 Izraelaca, većinom vojnika.
Hezbolahova vojna moć je porasla nakon što se rasporedio u Siriji, još jednom od iranskih saveznika u regionu, kako bi pomogao predsedniku Bašaru el Asadu u borbi protiv pretežno sunitskih muslimanskih pobunjenika.
Hezbolah ima precizne rakete i dronove, i tvrdi da može da pogodi sve delove Izraela. Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah rekao je, 2021. godine, da ima 100.000 boraca, sada se spekuliše da ima 150 hiljada ljudi pod oružjem.
Sjedinjene Države procenjuju da je Iran poslednjih godina izdvajao stotine miliona dolara godišnje za naoružavanje Hezbolaha.
Hezbolah ima duboke veze sa Hamasom, koji kontroliše Gazu, kao i sa Islamskim džihadom, drugom palestinskom frakcijom koju podržava Iran.
Hezbolah je rekao da je bio u „direktnom kontaktu sa vođstvom palestinskog otpora“ 7. oktobra, na dan kada su militanti Hamasa izveli napad bez presedana iz Gaze na Izrael, ubivši 1.300 ljudi.
Hezbolahov uticaj je podržan njegovim sofisticiranim arsenalom i podrškom mnogih libanskih šiita koji kažu da grupa brani Liban od Izraela.
Libanske stranke koje se protive Hezbolahu kažu da je ta grupa podrila državu i optužuju je da jednostrano uvlači Liban u oružane sukobe.
Hezbolah ima ministre u vladi i poslanike u parlamentu, a 2018. godine je osvojio i parlamentarnu većinu koja je izgubljena 2022. godine, ali je grupa nastavila da ima veliki politički uticaj.
Hezbolah ima oko 150 hiljada projektila, uglavnom kratkog dometa. Ali, takođe ima iranske precizno navođene rakete koje imaju domet od 300 km. Hezbolahova jedinica „specijalnih snaga“ obučena da se infiltrira u Izrael u slučaju rata.
Izraelski zvaničnici su poslednjih nekoliko godina smatrali Hezbolah svojom primarnom pretnjom.
Hezbolah i Iran mogu da odluče da otvore drugi front protiv Izraela u zavisnosti od nivoa zločina počinjenih u Gazi. Ako se sprema uništenje Hamasa, Hezbolah bi mogao da se umeša u sukob, smatraju analitičari. Ipak, prevladava mišljenje da će Iran i Hezbolah, za sada, biti uzdržani. Hezbolah služi kao glavno sredstvo odvraćanja od svih mogućih izraelskih i američkih planova da napadnu Iran.
Rat protiv Hezbolaha mogao bi da dovede do građanskih sukoba u Libanu, koji prolazi kroz ekonomsku i političku krizu.
