Za tri dana Vrhovni sud SAD može da odluči da Donald Tramp ne može da se kandiduje za predsednika države. To bi bio presedan da se u izbornoj godine jedan od glavnih kandidata suspenduje iz izbornog procesa. Vrhovni sud države Kolorado je 19. decembra proglasio bivšeh šefa Bele kuće nepodobnim za predsednika države zbog „njegove uloge“ u napadu na Kapitol koji su njegove pristalice izvele 6. januara 2021. godine. Sud u Koloradu pozvao se na treći stav u 14-om amandmanu Ustava SAD, po kojem se zabranjuje onima koji su „položili zakletvu da će braniti Ustav“ da budu na državnoj funkciji ukoliko su „učestvovali u pobuni protiv države“. Tako je ovaj lokalni sud prvi presudio da favorit Republikanske stranke ne može da se pojavi kao kandidat za predsednika SAD. Nakon toga i u državi Mejn sud je 28. decembra doneo istu odluku.
Taj 14. amandman, izglasan nakon građanskog rata, nikada nije primenjen na nekog američkog predsednika.
U Trampovom štabu ponavljaju da je u pitanju „nedemokratska odluka“ i sugerišu da je u pitanju prevara republikanskih sudija kojom hoće da eliminišu „pobednika“ pre izbora.
Iako je očigledno da je u pitanju uvlačenje pravosudnog sistema u predizbornu truku, Vrhovni sud će na javnoj raspravi imati sigurno jedan od najvažnijih slučajeva u istoriji.
Analitičari smatraju da sud ima dve opcije. Može presuditi da je Tramp učestvovao u toj pobuni i eliminisati ga iz predizborne trke. Druga mogućnost je da odbaci odluku sudova u Koloradu i Mejnu. I jedna i druga odluka će izazvati gnev suprotne strane i u atmosferi do sada neviđenih izbornih napetosti ( država Teksas upadljivo dokazuje svoju samostalnost, a vri i u drugim saveznim državama u kojima su međustranački sukobi dostigli vrhunac i mobilisali najmilitantniji deo biračkog tela) može da „zapali“ sukobe pristalica predsedničkih kandidata.
Ipak, u javnosti se „nudi“ i treće rešenje – da sud proglasi da odluka o sprovođenju izbora pripada kompetencijama svake države ponaosob. To bi, možda spasilo čast Vrhovnog suda, ali ne bi smanjilo tenzije.
Profesori ustavnog prava ističu da je „14. amandman dvosmislen, ne nudi procedure“ i u dilemi su da li oko ovog amandmana treba da se donese poseban zakon i da li se sve to odnosi na predsednika. Upozoravaju da reči „zakleva“ i „ustanak“ posebno mogu da se veoma različito tumače.
Da li je upad na Kapitol 6. januara 2021. godine bio „ustanak“ ili „pobuna“… Trampov tim potencira da on nije položio zakletvu da će „podržati ustav“ , već se 2017. zakleo da će „braniti, čuvati i štititi“ tokom svog mandata.
S druge strane u državama Luizijani i Nju Džersiju sudovi su odbili da se izjašnjavaju o podobnosti Donalda Trampa, dok su Mičigen i Minesota dopustile da učestvuje na izborima. U Oregonu je odlučeno da neće raspravljati na tu temu pre nego što se izjasni Vrhovni sud. Većina država radije čeka, nego da preuzima rizik.
Odluka je na Vrhovnom sudu i to je veliki ispit za pravosuđe u SAD. Iako je ovo jedan od izbornih aduta demokrata i republikancima ova priča odgovara, posebno Trampu čija popularnost raste jer mogućnost da ge eliminišu iz izborne trke mobiliše sve veći broj njegovih simpatizera, a s druge strane dobar deo neopredeljenih birača ovo smara „smicalicom“ demokrata.
