Sukob u Gazi, koji traje više od 70 godina, ponovo eskalira i preti da preraste u pravi bliskoistočni rat. Nereagovanje Bajdenove administracije, jer je Vašington uvek imao presudni uticaj na zbivanja u ovom delu sveta, dodatno komplikuje stanje i stvara politički vakuum koji rasplamsava sukobe. Ko je sve umešan u najnovije pogoršanje stanja? Kiša raketa kojom zaraćene strane odgovraju jedna drugoj započela je nastojanjem Izraela da iseli 13 palestinskih porodica iz područja na kojem žele da grade novo jevrejsko naselje. Hamas je odgovorio raketiranjem… Izrael je uzvratio bombardovanjem… Spirala nasilja je već zabeležila više od sto žrtava, među kojima i decu, stotine ranjenih i desetine porušenih zgrada. Ravnozeža straha u Gazi je poremećena.
Politički sukobi na relaciji – Izrael, Palestinska uprava, Hamas i Iran, izazvala je sumnje analitičara da iza svega stoji trenutna nestabilnost političke scene u Izraelu.
Premijer Netanjahu nema većinu za formiranje vlade i , kako se ocenjuje, on je jedini dobitnik u ovoj eskaliciji nasilja. „Njegov strateški savez sa Hamasom se pokazao kao vredan“, navode neki izraelski novinari, tvrdeći da je Hamas učinio uslugu Netanjajuu. Njemu tenzije odgovaraju. Sukobi onemogućavaju novom mandataru Jairu Lapidi da pregovara sa liderima izraelskih Arapa o formiranju vladajuće koalicije. Opozicija u Izraelu zahteva da se nastavi vojna akcija protiv hamasa, do uništenja.
Korist od sukoba ima i Hamas, jer učešćem u ratu stiče prednost nad političkim rivalom Fatahom. Potpuno je marginalizovan i palestinski predsednik Mahmud Abas. Hamas demonstrira snagu. Mnogi vojni analitičari se pitaju odakle ovoj terorističkoj organizaciji toliko oružja. Hamas i Džihad svakodnevnim granatiranjem izraelskih teritorija demonstriraju želju da postanu glavni palestinski politički faktor. Hamas je u čvrstoj vezi sa Iranskim desničarima.
Međunarodni faktori, UN i EU , semo pozivanjem na prekid vatre, pokazuju da nemaju moći da utiču na sprečavanje sukoba. SAD, sprečavanjem sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o ovoj temi, demonstriraju „blagu“ podršku Izraelu, ali ne mogu ( ili ne žele) bitno da utiču na obustavu vatre.
Dok svet okleva, sukob se širi.
Vojna akcija produžava politički život i uticaj izraelskog premijera Netanjajhua.
Čini se opravdanom i sumnja poznavalaca prilika na Bliskom istoku da bi širenje sukoba sprečilo sklapanje sporazuma između Vašingtona i Teherana, i pored toga što je Džo Bajden izrazio želju da se odnosi SAD i Irana poboljšavaju tim sporazumom. Sumnja se da ianski desničari, podsticanjem sukoba u Gazi, zapravo žele da otvore prostor da se na vlast u Teherani vrati mahmud Ahmadinedžad, koji je ponovo kandidat za predsednika. Vrhovni iranski verski vođa Hamnei, govoreći o sukobu u Jerusalimu, tvrdi da „Izrael nije država, već samo teroristički garnizon“.
Sukob u Gazi zbog toga preti da zapali ceo Bliski istok i Persijski zaliv.
Bajdenova Amerika sada mora da „pegla“ Trampove improvizacije u ovom regionu, što se može pretvoriti u gubitak „strateške snage Vašingtona u Persijskom zalivu“. Tramp je , prebacujući ambasadu SAD u Jerusalim „zakopao teoriju o pregovoru dve države“. On je sponzorisao sporazume Izraela sa Arapskim Emiratima, Marokom, Bahreinom i Sudanom i margunalizovao palestinski uticaj.
Sukob u Gazi je probudio radikalne snage ne samo na Bliskom istoku, već i u Vašingtonu. I u Beloj kući se čuju „ratne trube“, umesto jasne akcije koja bi vodila ka smirivanju.
