Kosovo: Novi izbori ili nestabilnost

0

Zašto pobednici izbora na Kosovu – Pokret “Samoopredeljenje” i Demokratski savez Kosova ne mogu da se dogovore i formiraju vladu? Ove dve stranke, koje imaju neophodnu većinu poslaničkih mandata za formiranje vlade pregovaraju mesecima i, sva je prilika, da do dogovora nije došlo zbog nesaglasja oko podele funkcija. Treba, sudeći prema tvrdnji analitičara, podeliti 17 važnih funkcija na Kosovu. Druga po snazi stranka – Demokratski savez kosova, smatra da njoj treba da pripadne 8 položaja, a “Samoopredeljenju” 7, dok za manjine ostaju dve istaknute funkcije. Prvi test da li je bilo dogovora mogli smo videti juče , prilikom konstituisanja Skupštine Kosova. Bilo je nesporno da je funkcija predsednika parlamenta “rezervisana” za Demokratski savez Kosova. Međutim, na tu poziciju je izabran Glauk Konjufca, kandidat “Samoopredeljenja”.
“Svi dogovori su pali u vodu”, prokomentarisao je lider DSK Isa Mustafa.
Poznavaoci političkih prilika na Kosovu I odnosa između ove dve stranke tvrde da je “spor” izbio oko mesta predsednika Kosova. DSK je tražio mesto predsednika, dok je “Samoopredeljenje” insistiralo da se još ne raspavlja o tome, pošte aktuelnom predsedniku Hašimu Taćiju mandat ističe za godinu dana.
S druge strane, lider “Samoopredeljenja” Aljbin Kurti je u više navrata obećavao, i pre i posle izbora, da će u parlamentu srušiti Taćija, pre isteka mandata. Međutim, za tu “operaciju” još nema većinu. Pretpostavlja se da bi većinu stekao tek pošto krene ozbiljan proces “demontiranja” tačijeve piramide vlasti, građene dve decenije.
Veruje se takođe da je pobeda Aljbina Kurtija počela da se kruni odmah po dolasku dva američka posrednika, Grenela I palmera, na kosovo, odmah posle izbora. Oni su, sa rezervom podržali Kurtija ( “imaće našu podršku, ako se bude ponašao kako treba”) ali, veruje se da je njihov pravi cilj da zaštite svog glavnog partnera na Kosovu – Hašima Taćija.
Tih dana je smenjen šef kosovske tajne policije. Mediji su tvrdili da je on prva “žrtva” Aljbina Kurtija I da je to bio prvi signalprocesa kojim se “razmontira” Taćijeva piramida vlasti. Onda se čulo da je šef tajne policije “pao” zbog greha vezanog za sud u Hagu.
S druge strane, napadi na Kurtija su stizali I iz Tirane. Tamošnji premijer Edi Rama nije štedeo reči kada je Kurti u pitanju. Bilo je više nego očigledno da se Rami ne dopada Kurtijeva pobeda. Posebno , što je je lider “Samoopredeljenja” nameravao da za nacionalni praznik Albanije – Dan zastave, 28. novembra organizuje proteste “Samoopredeljenja” u Tirani. To bi bio akt rušenja Edija Rame. Albanskog premijera je zemljotres “spasao” od Kurtija.
Izjave o tome da ne želi “Srpsku listu” u vlasti su razbesnele Beograd protiv Kurtija.
Aljbin Kurti je za kratko vreme stekao mnogo “moćnih “ neprijatelja – dok mu je, s druge strane, rastao rejting među kosovskim Albancima. Verbalna rešenost da se obračuna sa endemskom korupcijom je okrenula tajkune i ratne profitere protiv njega.
Hašim Taći ga je pozvao na razgovor da mu ponudi mandat za formiranje vlade. Kurti se nije odazvao , jer, kako je obrazloženo, nije u Prištini. Ako u roku od 15 dana, od dobijanja mandata ne uspe da formira vladu, kosovski predsednik će to ponuditi nekom drugom. Ako I taj ne uspe – ide se na nove izbore.
Šta je Kurtijev plan? Teoretski – vladu mogu da sastave sve ostale stranke, pa da “Samoopredeljenje” ostane u opoziciji. To je riskantno jer uvlači Kosovo u nemire I u parlamentu I na ulicama. Nemira koje bi predvodio Aljbin Kurti, pod izgovorom da je pokraden na izborima. Za njega je najbolja opcija – novi izbori. Ankete govore da će osvojiti više glasova nego na prethodnim. Birači na Kosovu su u dilemi. Jasno im je da “kurtijevo vreme” dolazi. Ali, svesni su i da se stare strukture “ ne daju” lako.
Veruje se , ipak, da će, po običaju, vladu sastaviti Amerikanci. A to neće biti vlada koja je vođena intersima građana na kosovu, već interesima predstavnika međunarodne zajednice, posebno SAD.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime