Uredba Centralne banke Kosova o “gotovinskim operacijama“ usvojena 27. decembra prošle godine, potvrđuje da je evro jedina zvanična valuta za sve bankarske transakcije na Kosovu, izjavio je guverner Centralne banke Kosova, Ahmet Ismailji.
Ismailji navodi da „niko ne može da zabrani davanja ili plaćanja iz Srbije, ukoliko su ona u evrima“ i da ova uredba ograničava upotrebu gotovog novca iz nezakonitih finansijskih ustanova koje nisu licencirane od strane Centralne banke.
„Kao što je predviđeno ustavom i zakonima, zvanična valuta je samo jedna, to je evro. Građani svih država, uključujući Srbiju, mogu da prime novac preko svojih računa, ali samo u evrima. Nije moguće da neka nelicencirana ustanova izvrši prevoz novca i da se bavi finansijskim aktivnostima. Ko će garantovati kvalitet novca, da on nije falsifikovan, ko će garantovati da su te transakcije izvršene u skladu sa zakonom“, kazao je Ismailji.
On, međutim, precizira da je taj novac potom moguće promeniti u valutu dinar, ali samo u ovlašćenim menjačnicama.
„Evri se u ovlašćenjim menjačnicama mogu promeniti u dinare, ukoliko građani to žele, time se kontroliše sav novac u prometu, i on postaje transparentan. Centralna banka Kosova ne kontroliše pojedince, ali nigde u svetu ne postoji sistem gde neregistrovane institucije obavljaju promet“, dodaje guverner CBK.
Ismailji napominje da novac iz Srbije može biti uplaćen i lokalnim samoupravama sa većinski srpskim stanovništvom.
„Institucije Srbije treba da direktno kažu građanima, korisnicima sredstava, jer postoji mogućnost da se sredstva transferišu opštinama, u ovom slučaju to su opštine sa većinski srpskim stanovništvom, kada taj novac stigne na račune opština, onda se on može podeliti preko sistema trezora, kao i svaka druga podela. Zakon o javnim finansijama i zakon o lokalnoj samoupravi predviđaju ovakvu vrstu pomoći, kao pomoć koja dolazi iz Srbije, to je transparentno i sigurno finansiranje“, kazao je čelnik CBK.
Na pitanje o pronalasku rešenja za novonastalu situaciju registrovanjem srpske finansijske institucije na Kosovu, poput dogovora o telekomunikacijama, odnosnu radu MTS-a, guverner je kazao da je ta mogućnost otvorena.
„To bi bio adekvatan pristup – jedna bankarska ustanova, koja je licencirana od strane Centralne banke. Ne zabranjuje se licenciranje onih (ustanova) koje prepoznaju evro kao zvaničnu valutu, ali i koje rade sa drugim valutama, kao što je dinar. Njima je dozvoljen transport dinara za svoje potrebe, ali oni treba da priznaju da je evro zvanična valuta. Ta finansijska ustanova bi morala da ispuni određene kriterijume, ali bi pomogla zajednici. Zašto da ne! Mi smo imali jednu licenciranu banku, ali ona nije imala tu svrhu, nije korišćena za ovaj proces. Komercijalna banka je bila licencirana, sada je u likvidaciji, mi za to nismo odgovorni“, zaključio je Ismailji.
Ova uredba Centralna banka Kosova kojom se predviđa da je jedina dozvoljena valuta na Kosovu evro, trebalo bi da stupi na snagu od 1. februara.
Iako nije ni spomenut u samom tekstu Uredbe, tumači se da srpski dinar neće moći da se koristi od početka sledećeg meseca, odnosno oni koji ga koriste, tretiraće se kao prekršioci zakona.
I premda je ovu odluku srpski predsednik praktično najavio znatno ranije, od kada je ova informacija objavljena prošle nedelje, listom se nižu reakcije osuda iz Beograda uz navode o pokušajima da se diplomatskim razgovorima spreče namere Prištine.
Za to vreme Sjedinjene Američke Države Uredbu ocenjuju kao nepotrebno iznenađenje, te pozivaju Vladu Kosova da ponovo razmotri ovu odluku, konsultuje se sa zajednicama koje su pogođene, odgovori na zabrinutost koju je izrazila međunarodna zajednica, te obezbedi dovoljno vremena da se sprovedu odluke.
U sličnom tonu su iz Evropske unije poručili da su zabrinuti zbog kratkog roka za prilagođavanje, naglašavajući da će uredba o platnom prometu uticati na srpsku zajednicu.
Iz kosovske vlade, sa druge strane, slično Ismailjiu iznose predlog da se određenoj kompaniji dodeli licenca za upravljanje dinarima, uz „reči utehe“, da će biti rešen platni promet iz Srbije, te da „nema razloga za brigu“.
