Kao i vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i on nosi crni turban, što znači da je sajid – potomak proroka Muhameda. Zbog toga, najverovatnije, mnogi tvrde da će novi predsednik Irana Ebrahim Raisi, posle Hamneia, biti – ajatolah.
Raisi privlači pažnju svetske javnosti pre svega zbog toga što je i u njegovim rukama deo uticaja na postizanje iranskog nuklearnog sporazuma – koji je kamen spoticanja sukoba sa SAD, ali i najvažniji faktor mira u Persijskom zalivu. Pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu vode su u Beču, bez opipljivog napretka. Iran pregovara sa vodećim svetskim silama, a novi predsednik Raisi obećao je tokom izborne kampanje da će zauzeti čvršću liniju o nuklearnom sporazumu.
Ko je Ebrahim Raisi? Ultrakonzervativni klerik i šef pravosuđa Irana – kako ga opisuju zapadni mediji, podvlačeći da je odbio sastanak sa predsednikom SAD Bajdenom. Ili – predsednik koji budi nadu 83 miliona Iranaca da će iskoreniti korupciju i kriminal i stabilizovati privredu, zaustaviti inflaciju, otvoriti novih milion radnih mesta, dati zajmove za kupovinu kuća tek venčanim parovima…što je obećao tokom predizborne kampanje koja mu je donela 18 miliona glasova.
Raisi je rođen 1960. godine u Mašhadu, na severoistoku Irana, odrastao u činovničkoj porodici, versko obrazovanje stekao je kod nekoliko istaknutih učitelja, među kojima je i ajatolah Hamnei. Doktorirao je pravo i pravnu nauku na Univerzitetu Motahari u Teheranu. Obavljao je dužnost tužioca u nekoliko iranskih oblasti, a 1985. postao zamenik tižioca u Teheranu. Nevladine organizacije tvrde da je bio pripadnik takozvane „komisije za smrt“ ( grupa pravnika i obaveštajaca kojiu je okupio tadašnji ajatolah Homeini) koja je nadzirala pogubljenja hiljada političkih zatvorenika. Tvrdi se da je najviše ubijenih, njih između 5 i 30 hiljada, pripadalo disidentskoj organizaciji MEK ( Mudžahedin -e – Kalč) On je prvi predsednik Irana koji je pod sankcijama SAD od 2019. godine zbog navodne uloge u u masovnim pogubljenjima i suzbijanju protesta. Ajtolah Hamnei ga je imenovao za šefa dobrotvornog fonda koji raspolaže imovinom vrednom milijarde dolara.
Raisi ima dve ćerke i zet je veoma konzervativnog dugogodišnjeg voditelja molitve Ahmada Alamolhode. Raisi je držao javna suđenja za korupciju protiv ljudi bliskih vladi i sudstvu, što mu je donelo ogromnu popularnost, prikazujući ga kao skromnog beskompromisnog borca protiv korupcije. U kampanji je isticao da je velike fabrike spasao sa ivice bankrota. Poznat je po tome što je zabranio aplikaciju Signal i mnoge druge društvene mreže. U Iranu su blokirane sve mreže , osim Instagrama i WhatsAppa.
U Raisijevom timu ima previše tvrdolinijaša, sledbenika nekadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, pa su analitičari spremni da tvrde da izbor Raisija za predsednika znači i povratak Ahmadinedžadove politike.
Iransku spoljnu politiku vodi ajatolah, a ne predsednik, pa se smatra da neće biti ozbiljnih promena sadašnjeg kursa. To govore i zvaničnici iz Vašingtona tvrdeći da novi predsednik ne može da utiče na obnavljanje pregovora oko posrnulog nuklearnog sporazuma. Sporazum je šansa za Iran – da skine sankcije i oživi privredu, ali i šansa za SAD, jer predsednik Bajden tim sporazumom može da sa dnevnog reda skine jedan od najvećih spoljnopolitičkih balasta.
Raisi ima šansu da poboljša život Iranaca. Ima i podršku i moć za to.
