Patrijarh Porfirije: „Referendum za Kosovo održan je 1389. godine“

0

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije rekao je da je bio tužan one večeri kad su na ulicama Srbije izbile blokade i kada je došlo do incidenata i nasilja.
„Nisam bio ni povređen niti ljut reakcijom, ali moram da kažem da je ista vrsta reakcije došla i sa leve i sa desne strane, i iz onih krugova koji sebe smatraju da su opozicija ali i iz nekih krajnjih, isključivih krugova koji smatraju da podržavaju vlast, ali to je ipak jedan manji krug ljudi jer sam iste večeri dobio mnogo više poruka podrške i zahvalnosti”, naglasio je patrijarh srpski Porfirije u intervjuu za RTS.
Tu postoji, napomenuo je, i jedan principijalni problem – što mnogi ljudi ne razumeju da crkva pokriva celinu, obraća se celini svoga naroda, čak ne ni samo celini svoga naroda nego svim ljudima uopšte.
„Obuhvata i prirodu i čitavu tvorevinu i da je najozbiljnija izdaja duha crkve upoređivanje sa bilo kojom stranom i strankom. Reč crkva znači sabor, koja obuhvata sve, a pars, partija je deo. Problem je u tome što mnogi ljudi ne slušaju celovitu reč Hristovu, reč jevanđelja i ponekad bi hteli da crkvu upotrebe u kontekstu svojih pojedinačnih ciljeva, makar oni bili i legitimni”, istakao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Crkvu, ističe, niko ne može da drži u džepu, kao ni Boga, i da je izvlači iz džepa kao džokera kad mu je crkva potrebna.
„Dakle, ja znam mnogo ljudi na raznim stranama i onaj koji nije uspeo da čuje reč mira, koji ne razume da smo jedni drugima potrebni, koji traga za tačkom ko je kriv, taj će zauvek ostati bez poruke jevanđelja koja je tu da ga oslobodi, koja je tu da da radost. Od tog puta ne možemo odustati, bez obzira ko kako sagledava crkvu”, naglasio je patrijarh.
Sve zavisi, prema njegovim rečima, šta nam je prioritet.
„Momčilo Nastasijević kad govori o identitetu srpskog naroda, govori da je pravoslavni i kaže da najlepši cvetovi srpske kulture su univerzalni, ali su duboko ukorenjeni u lokalnom i narodnom, a to jeste pravoslavno. Prioritet za pravoslavnu kulturu i jevanđelje i uvek smisao postojanja je civilizacija ljubavi, a ne civilizacija uspeha, jeste čovek a ne profit, kako bi rekao Čomski. Crkva nudi smisao, smisao postojanja i u istoriji i u večnosti, a u istoriji, u svim okolnostima, daje kompas kako hodati kroz scile i haribde, a sačuvati drugoga od sebe, ističe između ostalog poglavar SPC.
Patrijarh Porfirije je, upitan da li se sve vladike slažu sa njegovom rečenicom da je referendum za Kosovo i Metohiju održan 1389. godine, istakao da se stav crkve o tom pitanju nije menjao i da je svima dobro poznat.
„Ja dosad nisam naišao ni na jednog od braće episkopa, a i u sveštenstvu, na disonantne tonove kada je reč o Kosovu. Naravno da za nas Kosovo nije samo političko pitanje, to je mnogo dublje duhovno pitanje. Zato mi kažemo da Kosovo nije naprosto mit, zato što na planu mita vi možete biti gubitnik ili dobitnik. Kosovo je kao zavet za nas vezano za Novi zavet, a u središtu, u srži Novog zaveta stoji svetost i mi smo pozvani na svetost i za nas je Kosovo zaista svetinja”, naglasio je patrijarh.
Istakao je da je imao mogućnost da se, otkako je došao na poziciju patrijarha, sreće sa ljudima iz čitavog sveta i da je, kako bi dočarao, šta za nas Kosovo praktično znači, mnogima govorio da je „ono što je za Rimokatoličku crkvu Vatikan, to za nas Kosovo”.
„Najbolje je Vasko Popa rekao, ‘polje kakvog nema, nebo iznad zemlje i nebo ispod zemlje’. Dakle, Kosovo je za nas okovano nebom i u tom smislu, ne može biti predmet pragmatičnosti, predmet racionalnog i logičnog. Šta je to efemerna dobit, šta je to praktično korisno, jer onog trenutka kad mi ugasimo Kosovo u sebi, mi naprosto postajemo identitetski nešto sasvim drugo u odnosu na čitavu našu istoriju i predistoriju, u odnosu na svoje oce, praoce i svega ostalog”, poručio je patrijarh srpski Porfirije.
Dodao je da je kontinuitet i pogled i hod u budućnost jednog naroda nemoguć bez dubokog korena i da je za nas Kosovo najdublji koren.
„Može biti da postoje oni koji imaju snove i ambicije, želje da na Kosovu Albanaca nema, ali to ne bi bilo u skladu ni sa istorijskim realnostima u kojima smo prolazili, a naročito za nas Srbe ne bi bilo u skladu sa jevanđeljem. Verujem da najveći deo našeg i albanskog naroda nema tu vrstu problema. Ljudi su mnogo jednostavniji od ideoloških konstrukcija, imaju potrebu za drugim, opštenjem, zajednicom, samo tada se potvrđuju kao ljudi”, kaže patrijarh srpski.
Navodi da, kad god bi se sreo sa bilo kojim Albancem, nije bilo prevelikih problema u komunikaciji, ali su se uvek otvarali putevi za prihvatanje.
„Naročito tome svedoče naši ljudi, jedno su političke ambicije i ciljevi i određene strukture, a drugo je narod koji ima dovoljno svojih muka i problema, tako da mu ne ostaje mnogo prostora da se bavi velikim pitanjima”, napominje patrijarh Porfirije.
Patrijarh srpski navodi da je položaj Srba u Hrvatskoj široka, slojevita tema, naglašavajući da je njegov duboki utisak da strah kod mnogih Srba u Hrvatskoj postoji.
„On nije od juče i ne može se jednostavno jednim potezom ruke i operacijom i prevazići, a strah je najveći mogući čovekov neprijatelj, kad ste u strahu, ne treba vam drugo robovanje, bez mogućnosti ste da afirmišete svoj potencijal. On postoji i sputava otvoreno, spontano, autentično funkcionisanje mnogih ljudi. On ima ima svoje objektivne korone, ali iz tih objektivnih se razvijaju i subjektivni koreni”, naglašava poglavar SPC.
Smatra da u Hrvatskoj postoji veoma veliki broj ljudi, Hrvata, u raznim strukturama njihovog društva, koji čine sve da otupe taj strah kod svojih sugrađana Srba i da pruže prostor da budu rame uz rame građani kao i svi drugi građani.
„Naravno postoje i takvi koji koriste brutalan jezik, koji proizvode upravo sliku koju ste vi naveli, osećanje kod mnogih Srba da su, najblaže rečeno, višak na prostorima Hrvatske. Ne samo da imam ogromnu nadu da ta grupa ekstremista neće prevagnuti, jer nije dominantna u hrvatskom društvu, već da će ove sile i snage dobrih ljudi kakvih tamo ima pre ili kasnije učiniti da okovi straha koji sputavaju i vezuju neke Srbe jednostavno sami po sebi iščeznuti”, navodi patrijarh.
Govoreći o Jasenovcu i žrtvama, ističe da je Jasenovac pre svega sveto mesto, „najveće svetilište u srpskom narodu”.
„Ja sam bezbroj puta bio tamo, bio sam pre tri dana, posetio monahinje u Jasenovcu, i svaki put kad odem u Jasenovac, ja se duhovno obnovim, osnažim, osnažim se upravo na planu po svaku cenu truda i napora da propovedamo jevanđelje i da je svaki čovek ikona Božija, da je za svakog pojedinca Hristos raspet”, naglašava patrijarh.
Istovremeno, dodaje, važno je reći da za nas Jasenovac nije matematika i nisu brojke.
„Ja u Jasenovac idem da se molim bogu, tim svetim mučenicima da budu podrška i nama koji smo i danas raspeti. Otuda pokušaj da se i mi iz crkve uvučemo u raspravu o brojkama jeste pokušaj da se izmesti suština toga mesta i svog pravnog okvira je da se premesti na tablo gde se licitira o brojkama”, ističe poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Poručuje i da je protiv svake vrste revizionizma, u bilo kom smeru i pravcu.
„Pritom ostavljam uvek komfor istoričarima da na osnovu različitih parametara i dokumenata zaključuju o brojkama. Ali ne mogu da odolim utisku i da ne kažem da je revizionizam veoma aktuelan danas, ne samo kod nas, već globalno govoreći, rasprave o Prvom svetskom ratu donose zaključke, a koji su revizija događaja koji su se desili. Najbolja moguća stvar u Jasenovcu je što je vladika Jovan tamo osnovao manastir i ja pozivam braću i pravoslavne Srbe da idu u Jasenovac na pokloničko putovanje, kad dođu tamo, biće im sve jasno”, naglašava, između ostalog, patrijarh srpski Porfirije.