U Srbiji više od pola miliona ljudi živi ispod linije siromaštva, ali baca se gotovo četvrtina namirnica. Nevladine organizacije godinama traže od države zakon koji bi uredio poklanjanje hrane. Suva hrana poput pirinča, testenine i keksa se ne kvari odmah po isteku roka “najbolje upotrebiti do” i zato je umesto uništavanja moguće usmeriti u humanitarne svrhe. Oko 15 posto ukupne količine hrane se baca ne zato što je nebezbedna i što nije više za ljudsku upotrebu nego zbog načina na koji je deklarisana i to je i na globalnom nivou veliki problem, naravno i na nivou Srbije, javlja RTS.
Stručnjaci kažu da bi se hrana donirala brže i u većim količinama kada bi država ukinula PDV na tu društvenu odgovornost. U Srbiji postoji samo jedna Banka hrane sa licencom Evropske unije. Do nje godišnje stigne oko 1.500 tona hrane koju donira tek 30 kompanija, što je dovoljno za nešto više od 8.000 ljudi. To su najčešće oni koji nemaju nikakva primanja i kojima je taj obrok verovatno jedini u toku dana..
Banka hrane postoji 14 godina. Za sve to vreme nisu dobili nijednu donaciju države niti od nekog javnog preduzeća.
Odnedavno nemaju magacin, rade kao logistički centar, pa donacije zavise i od toga kojom brzinom su druge humanitarne organizacije spremne da preuzmu hranu i dostave je krajnjim korisnicima.
Hranu koja mora imati deklaraciju mogu donirati samo proizvođači i trgovci. Godišnje bacimo oko 250.000 tona. Šteta nije samo humanitarna i ekonomska, već i ekološka.
