Rat „kavčkog“ i „škaljarskog“ klana traje već šest godina. Podgorički mediji tvrde da je sukob dve kriminalne grupe iz Kotora postao regionalni problem, zbog toga što crnogorske službe bezbednosti nisu ništa učinile da spreče obračune. Dvostruko ubistvo dvojice visokopozicioniranih pripadnika “škaljarskog klana” Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini, govori da su se obračuni preselili daleko od Crne Gore.
Veći deo kriminalnih organizacija iz Crne Gore uglavnom ne operiše u svojoj državi. Uglavnom su stacionirani u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i u većim svetskim metropolama, kao i n apodručju Južne Amerike odakle se prvenstveno bave švercom kokaina.
Sukob dva kotorska klana je i započeo zbog „krađe“ pošiljke kokaina. Do 2014. godine u Kotoru je postojao samo jedan kriminalni klan, ali je zbog nestanka 200 kg kokaina u Valensiji došlo do podele. Sada na teritoriji Kotora dominiraju “škaljarski” i “kavački” klan. Imena su dobili po naseljima Škaljari i Kavaču iz Kotora iz kojih dolaze.
Više desetina ljudi ubijeno je u šestogodišnjem ratu dva najjača crnogorska kriminalna plana koja su nekada delovala kao jedan . Samo od 2015. do kraja 2017. godine likvidirane su 24 osobe, dok je 2018. godine izvršeno šest ubistava koja su povezana sa ovim kriminalnim grupama. Prošle godine likvidiran je Veselin Vesko Vukotić, oca vođa “škaljarskog klana” Jovana i Igora Vukotića, a policija sumnja da iza ovog ubistva stoje upravo pripadnici “kavačkog klana”. Upravo zbog ovog zločina i opasnog udarca zadatog “škaljarima” jasno je da se rat ova dva surova klana vodi do istrebljenja.
Postoji nekoliko teorija o uzrocima dominantnosti crnogorskih kriminalaca u regionu. Jedni tvrde da je kriminal logična posledica ukupnog društvenog miljea u Crnoj Gori, urušavanja tradicionalnih vrednosti i opšte kriminalizacije u kojoj pripadnici vlasti i njima bliski ljudi, enormnim i brzim bogaćenjem pokazuju da je kriminal nekažnjiv. Statistički podaci govore da je u Crnoj Gori od 1992. godine do sada bilo preko 550 ubistava, a od kojih je više od 60 ostalo nerasvetljeno. Najviše nerasvetljenih ubistava se dogodio u poslednjih pet godina. Taj podatak dovoljno govori da su ubice zaštićene.
Prema drugoj teoriji – oba koorska klana su samo eksponenti zaračenih struja u bezbednosnom aparatu. Treće „objašnjenje“ je da vlasti namerno podstiču rat kriminalaca ( po uzoru na južnoameričke obračune bandi) kako bi lakše mogla da vlada, po logici – da nije ove vlasti, krv bi potocima lila po Crnoj Gori.
Devedesetih godina crnogorske vlasti su stvorile kriminalnu piramidu koja se bavila švercom cigareta. Kasnije, kada je taj posao Zapad uveo u legalne tokove, nastavilo se sa švercom opijata.
Tvrdi se da su kriminalne grupe organizovanije od policije i da se posao bezbednosnih struktura svodi n azaštitu vlasti, a ne na suzbijanje kriminala.
S druge strane, vlasti uvek favorizuju jedan u odnosu na drugi kriminalni klan. Zbog toga su se obračuni kriminalaca iz Crne Gore preselili na ulice Beograda, Novog Sada, Zagreba, Prištine, Beča, Atine…
Regionalni karakater balkanskog kriminala se razvio kao produkt ratova iz devedesetih godina. Kriminalci koji su ratovali na različitim stranama, ujedinili su se kako bi lakše došli do bogatstva. Gotovo svaki kriminalni klan , počev od takozvanog „zemunskog“ klana imao je lažne pasoše Hrvatske… skoro svi su se, kada „vazduh postane vreo“ krili na Kosovu ili u Grčkoj. Većina njih je imala falsifikovane ( neki čak i prave) legitimacije raznih tajnih policija u regionu… I, što je najvažnije, svi su zarađivali enormne količine novca kojim su mogli da podmite i policijske i pravosudne i državne službe u regionu…
Najjača, bez sumnje, u regionu je albanska mafija. Evropske bezbednosne službe procenjuju da četiri glavna albanska klana mesečno prokrijumčari oko pet tona heroina. Od ovog „posla“ zarade dve milijarde dolara godišnje. Računa se da albanska mafija ima veliki „uticaj“ na crnogorske kriminalne bande.
