Američki Senat je, posle 13 sati debate, usvojio pravila o vođenju postupka za opoziv predsednika SAD Donalda Trampa, uključujući odlaganje debate o pozivanju svedoka sve do sredine suđenja. Sa 53 glasa za i 47 protiv Senat je usvojio plan suđenja koji omogućuje senatorima tužiocima da započnu slučaj kasnije danas. Američki Senat, u kome većinu imaju republikanci, odbacio je prethodno tri pokušaja demokrata koje su nastojale da obavežu Belu kuću na dostavu dokumenta u vezi sa isplatom vojne pomoći Ukrajini.
Tu odluku Senat je doneo tokom prvog dana suđenja u procesu opoziva predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, koji je obeležila rasprava o pravilima formulisanih u rezoluciju, čiji je predlagač Mič Mekonel, lider večinskih republikanaca u Senatu.
Nastojanja demokrata, čiji je predlagač bio Čak Šumer, lider demokratske manjine u Senatu, odbijen je nakon glasanja rezultatom 53 prema 47. U trenutku početka suđenja u procesu opoziva Tramp se nalazio na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu.
Prva obaveza Senata, koje predvode republikanci, je bilo je izjašnjavanje o vremenskom okviru i pravilima čitavog procesa – koju je predložio Mič Mekonel, lider većinskih republikanaca u Senatu.
Po rezoluciji koju je predložio Mekonel – predstavnici demokrata, koji u procesu opoziva obavljaju funkciju tužilaca kao i pravni tim predsednika Donalda Trampa, imaju po dvadeset četiri sata u naredna tri dana da predstave svoje viđenje slučaja.
Nakon što je dokument u Senatu predstavio Predsednik Vrhovnog suda SAD-a Džon Roberts – obratili su se Pet Sipiloni, zastupnik američkog predsednika i Adam Šif, jedan od demokrata koji zastupa Predstavnički dom – u kom je Donald Tramp opozvan.
Pet Sipiloni je rekao da zastupnici predsednika Trampa podržavaju rezoluciju senatora Mekonela koja, kako smatraju, može omogućiti pošteno suđenje.
– Proces može da počne. Rezolucija je zasnovana na dokumentu korišćenom u procesu vođenom u slučaju bivšeg predsednika Klintona. Stranama je omogućeno da otvoreno iznesu stavove. Verujemo da ćete, kada budete čuli naše prezentacij, biti sigurni da predsednik nije uradio ništa pogrešno. Slučaj ne postoji. Tražimo da usvojite rezoluciju – kako bi se proces otpočeo – rekao je Sipiloni.
Adam Šif, predstavnik demokrata u suđenju u procesu opoziva, rekao je da u ime Predstavničkog doma izaražava protivljenje predloženoj rezoluciji.
– Izneli smo najozbiljinije optužbe protiv predsedika. Naveli smo da je vršio pritisak tako što je uslovljavao susret sa ukrajinskim predsednikom, koji je taj susret žarko želeo, tražeći protivuslugu za ličnu političku korist. Takođe, zaustavio je pomoć od 400 miliona dolara Ukrajini. Optužen je za opstruisanje Kongresa. Ako predsednik može da utiče na istragu onda se stavlja iznad zakona. Ne može biti osuđen niti opozvan.To ga čini monarhom – što je protivno sistemu koji nastojimo da održimo rekao je Šif.
Istakao je da odluka da li će biti poštenog suđenja biti najvažnija koja će prvog dana procesa biti doneta u Senatu.
– To je osnova za pravedno okončanje procesa. Potrebno je da vidite dokaze obe strane. Ako se to bude zasnivalo samo na jednu onda presuda neće biti objektivna. To neće biti pošteno suđenje – to ustvari neće biti suđenje – zaključio je Šif.
Mekonel i republikanci javno se zalažu za što kraći process koji bi rezultirao oslobađanjem aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Advokati američkog predsednika tvrde da je proces opoziviva Donalda Trampa, kako su naveli, opasno narušavanje Ustava, ističući i da nije vršio navodi pritisak na Ukrajinu kako bi stekao političku korist za sebe.
Trampovi zastupnici tvrde da namera demokrata nije utvrđivanje istine o vezama Trampa sa Ukrajinom – već pokušavaju da ponište rezultate američkih predsedničkih izbora 2016. i mešaju se u kampanju uoči novembarskog glasanja.
Predstavnički dom, u kom su demokrate u većini, opozvao je Donalda Trampa po dva osnova. Prvi je da je iskoristio položaj kako bi izvršio pritisak na Zelenskog da istraži Džoa Bajdena, bivšeg potpredsednika SAD-a koji važi za jednog od njegovih ozbiljnijih protivkadnidata na novembarskim izborima. Drugi osnov su navodne opstrukcije Kongresa u istrazi koju je sprovelo to telo.
Odluka o smeni u Senatu se donosi dvotrećinskom većinom i Tramp je četvrti američki predsednik koji je suočen sa tom mogućnošću. Ni jedan predsednik u američkoj istoriji nije smenjen kao direktan rezultat procesa opoziva. Ričard Nikson je podneo ostavku, dok su Endrju Džonson i Bil Klinton opozvani u Predstavničkom domu, ali se u Senatu glasalo protiv njihove smene.
