SPS – (ne)moć iz senke

0

Šta se dešava u Socijalističkoj partiji Srbije? Na ovo pitanje većina funkcionera ( čak i javno) odgovara: Ništa! Položaj SPS u vladajućoj koaliciji je na prvi pogled nepromenjen. Ivica Dačić je „čvrst“ koalicioni partner Aleksandra Vučića. Sada je predsednik Skupštine Republike Srbije, što je, ruku na srce, funkcija više povezana sa protokolom, nego sa stvarnom moći. SPS u Vladi Srbije „predstavljaju“ prvi potpredsednik Vlade i ministar obrazovanja Branko Ružić i ministar bez portfelja Novica Tončev, zadužen za … Obojica, od formiranja Vlade, u javnim istupima više brane SNS i, primećuju analitičari, kao da se stide da spomenu svoju partiju.

SPS nema politiku, prihvatio je politiku SNS, smatraju analitičari i tvrde da to izaziva veliko nezadovoljstvo članova socijalista u Srbiji koji gube funkcije i uticaj u svojim sredinama, a primorani su da brane poteze Srpske napredne stranke, da se ne bi zamerili velikom koalicionom partneru.

Lider socijalista Ivica Dačić, koji s ponosom ističe da je „samo u kratkim periodima bio van vlasti“ izabrao je da opstanak svoje stranke na političkoj sceni Srbije obezbeđuje bezrezervnom podrškom lideru najveće partije Aleksandru Vučiću. Njegovi istupi u javnosti se uglavnom svode na izjave lojalnosti koalicionom partneru Vučiću.

Sada, kada je SNS „utopila“ u svoje redove SPAS, stranku bivšeg vaterpoliste Aleksandra Šapića, za mnoge socijaliste je to jasan znak kakvi su planovi SNS-a sa njima. Socijalistička partija Srbije stalno ističe da je to „kadrovski najjača stranka“ u zemlji, ali to je pluskvamperfekat, jer je dobar deo njenih kadrova odavno promenio stranu i prešao u SNS, ili se povukao iz političkog života i okrenuo biznisu.

Šapićev ulazak u SNS motivisano je, pre svega, obećanjem da će biti kandidat najveće stranke za gradonačelnika Beograda. Ali, on je „izlazna varijanta“ za Vučićevu stranku kada su u pitanju izbori u prestonici. Na prošlim izborima SNS je dobio Beograd stavljajući na listu uglednog lekara Zorana Radojčića, koji je tokom čitavog mandata medijski marginalizovan, tako da Beograd suštinski vodi njegov zamenik Goran Vesić.

Na predstojećim izborima SNS, izgleda, nema boljeg kandidata od Šapića koji godinama uspešno upravlja najvećom prestoničkom opštinom Novi Beograd. Socijalisti su, ovom političkom transakcijom, praktično isključeni iz kombinacija za beogradske izbore. Aleksandar Vučić politiku usmerava prema dnevnim istraživanjima o raspoloženju javnosti, pa ako se dogodi da Šapićeve „akcije“ u javnosti počnu da opadaju ili istraživanja pokažu da ne donosi pobedu u Beogradu, može se desiti da njegov ulazak u SNS bude „račun bez krčmara“. U tom slučaju, smatraju upućeni u stranačke i političke kombinatorike, otvorile bi se ( doduše male ) šanse za SPS, samo ukoliko pronađe ličnost koja bi mogla da Vučiću osigura pobedu u Beogradu.

Drugi pravac je utapanje SPS u SNS, što bi , praktično značilo nestajanje sa scene partije koju je formirao nekadašnji predsednik Slobodan Milošević. Naprednjacima bi to donelo infrastrukturu, odbore socijalista, ali i stranačke prostorije SPS u svim sredinama Srbije i razumljivo je što žele da imaju socijaliste u svom taboru. Ionako je jedan deo socijalista shvatio da „veću korist“ dobija poprečnim vezama sa naprednjacima, nego aktivnošću u svojoj stranci.

„Moć“ socijalista je u postpetooktobarskom periodu bila u tome što su pružali „podršku iz senke“ i u globalu u na lokalu. Dovoljno im je bilo da funkcije dobije manji broj visokih funkcionera, pa su njihovi koalicioni partneri smatrali da su „laki za održavanje“. Vremenom je opadala moć SPS-a, procenti birača su se sveli na jednocifrene brojeve, pa je i koalicioni kapital smanjen.

Odluka o sudbini i budućnosti Socijalističke partije Srbije je u rukama njenog lidera Ivice Dačića, bez sumnje veštog političara, koji je mnogo puta, kao i sada, bio u poziciji „između čekića i nakovnja“. Iskustvo govori da Dačić po pravilu izbegava odlazak u opoziciju i da sopstveni i opstanak svoje stranke osigurava tako što svoje trenutne političke partnere ume da ubedi da ga je „bolje imati za prijatelja, nego za neprijatelja“ i da „ i on ima dovoljno informacija o drugima, često više nego oni o njemu“. Njegovi partijski drugovi, međutim, sve više gunđaju da „Ivica brine samo o sebi“ i da ne preduzima ništa da bi zaustavio ruiniranje SPS-a, te da se njegovi obilasci „baze“ pretvaraju u terevenke na kojima je Dačić pevačka „zvezda večeri“.

Ima, ne mali broj, socijalista koji misle da bi njihova partija trebalo da pređe u opoziciju – pre nego što bude prekasno.