Odlazak Tereze Mej sa funkcije lidera konzervativaca praćen je oštrim komentarima – od toga da je bila najgori premijer od kraja 18. veka , do toga da je njena vladavima oborila sve rekorde neuspeha.
Pre 17 godina je na kongresu Konzervativaca izazvala šok kada je pitala kolege: „Znate kako nas neki ljudi zovu? Partija groznih!”. To je, nakon izbornog poraza laburista pod vođstvom Tonija Blera, shvaćeno je kao osvežavajući gest iskrenosti.
Tereza Mej je važila za reformatorku koja može da popravi imidž grozne tvrdoglavosti Torijevaca, ali i imidž partije koja je usredsređena na još veće bogaćenje bogatih i očuvanje moći britanske gornje klase.
Kada je postala premijerka 2016. godine, nakon referenduma o Bregzitu i pošto su pretendenti na tron Boris Džonson i Majkl Govi prokockali svoju šansu, Tereza Mej sečinila jedinom odraslom osobom među političkim adolescentima.
Ali, potcenila je snagu Bregzita. Brzo se prilagodila zahtevima anti-evropskih tvrdolinijaša iz njene partije. U januaru 2017 crtala je crvene linije i stvorila problem oko irske granice. To je sprečilo postizanje rešenja sa kojim se svi slažu i onemogućilo manje bolno odvajanje od Evrope. Ministri, koji nisu imali pojma ili koji su se ponašali nediplomatski u pogledu Bregzita, dvogodišnje pregovore su učinili nepodnošljivim.
Kako su pregovori sa Briselom bivali sve mučniji, ona sve više ukopavala na svojim pozicijama.
Dve godine nije uspela da postigne kompromis s laburističkom opozicijom iliškotskim SNP-om.
Donji dom parlamenta je tri puta odbacio njen sporazum o izlasku iz EU. Konzervativci i pobornici tvrdog Bregzita su protiv zbog kompromisa koji se odnosio na granicu sa
Irskom. Laburisti nisu želeli da podrže takav rasplet. Ona je čak četvrti put pokušala da provuče sporazum kroz Parlament, da bi na kraju uvidela da je situacija beznadežna. Ostavka je logičan sled serije propusta. Fijasko je neminovan. S druge strane, Bregzit je zakočio kompletnu politiku Tereze Mej. Pored nje su krize prolazile bez odgovora I rešenja.
Nije uspela da reformiše sistem socijalne pomoći, niti je rešila problem nedostatka stambenog prostora. Tabloidi su izveštavali o samoubistvima mladih – ali premijerka nije imala reakciju.
Cinični kritičari njenog rada su kao najbolju ocenu izvukli floskulu – pa, trudila se.
Britanija traži naslednika Tereze Mej kojeg ne čeka lak posao – moraće da se izbori z akonsenzus u parlamentu. I to će biti prva, u ovom momentu izgleda kao nepremostiva prepreka.
Kladioničari tipuju na Borisa Džonsona bez obzira na zabrinjavajuću količinu skandala dok je bio šef diplomatije. Jedan deo analitičara smatra da samo šaljivdžija Džonson može da pobedi opozicionog lidera Džeremija Korbina I populistu Najdžela Faraža. Iako je Boris Džonson navikao Britance na česte promene mišljenja veruje se da bi on mogao da smiri buru oko Bregzita.
Od novog premijera će zavisiti sudbina Bregzita. Novi kormilar će odrediti brzinu I pravac kojim će se Britanija odvojiti od Evrope. Ili će, iako to u ovom trenutku izgleda malo verovatno, ponovo približiti ostrvo Evropi. Ta dilema će biti rešena 31. oktobra – to je datum za koji je Bregzit fiksiran.
