Tuđman u Nemačkoj tražio podelu BiH

0

Nekadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je prilikom prvog susreta sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom i šefom diplomatije hansom Ditrihom Genšerom 1991. godine, zagovara podelu Bosne i Hercegovine. Dokumente o tome objavio je balkanski dopisnik Frankfurter Algemajne Cajtunga Mihael Martens, na svom Tviter nalogu.

On istuče da je Tuđman mesecima pokušavao da zakaže sastanak sa Kolom, jer je nemačka diplomatija oprezno gledala na to strahujući da bi takav susret doprineo ubrzanju raspada Jugoslavije. Ali, pošto su Tuđmana već bili primili italijanski predsednik Kosiga i premijer Andreoti, Nemci su ipak pristali na susret, ali uz protokol koji je po nivou bio „samo malo iznad uvrede“. Tuđmanu je umesto rezidencije ponuđeno da spava u hotelu, nije bilo crvenog tepiha, garde, niti zastava…

Nemačka ambasada u Beogradu je pripremila Tuđmanovu biografiju i psihološki portret. Iz teza za razgovor koje su pripremili Nemci jasno je da Nemačka uopšte nije bila žestoki podržavalac nezavisnosti Hrvatske u leto 1991., već je i dalje radila na očuvanju Jugoslavije, navodi Martens, pozivajući se na službene dokumente.

Genšer je pripremio izjavu u kojoj Tuđmanu naglašava da Nemačka nikako neće podržati podelu BiH, s obzirom na to da su strani mediji već pisali o toj Tuđmanovoj fiksaciji. Stručnjaci su Genšeru pripremili i pitanje o “fašističkoj prošlosti Hrvatske” kao i sugestiju da se hrvatskim Srbima treba ponuditi autonomija “kako bi se psihološki smanjilo veliko nepoverenje” u HDZ-ovu vlast.

Prema memorandumu koji je sažeo teme razgovora između Tuđmana i Genšera, Tuđman je zagovarao podelu BiH.

Tuđman je izjavio da su tadašnje (i današnje) “granice BiH istorijski i geopolitički apsurdne”, za šta je krivio komuniste. Pozivao se na Banovinu Hrvatsku i tvrdio da se Evropa treba uključiti u “rešavanje problema Bosne i Hercegovine”, i to tako da se “uzme u obzir istorijska podela Balkana na Zapadno i Istočno Rimsko carstvo”, ali i dogovor između Staljina i Čerčila o podeli sfera uticaja. Tuđman je postojanje BiH smatrao “glavnim problemom” i je hteo o tome da pregovara sa Srbijom pod pokroviteljstvom SAD-a i Evrope.

U svakom slučaju, nemački dokumenti koje je novinar Martens objavio samo su još jedan dokaz Tuđmanove opsesije podelom BiH. On je o tome, uostalom, javno govorio godinama, a onda je vodio i takvu politiku.