Ukrajina između Rusije i Zapada

0

Napetosti u Ukrajini se povećavaju iz minuta u minut. Zemlja preživljava jednu od najvećih kriza. Medijski rat doliva ulje na vatru i podiže strahove, stvarajući utisak da opšti rat samo što nije započeo. Iza tog paravana kriju se strateške geopolitičke igre i namere velikih svetskih centara moći. Ukrajina je, očigledno poprište sudara interesa Istoka i Zapada. Sva je prilika da događaji koji slede najmanje zavise od Ukrajine. Strategija Rusije je da stanje dovede do usijanja i da stvori atmosferu da je od priznanja otcepljenih regiona Lugansk i Donjeck bitnije da s spreči sveopšti rat. Zapad, čini se, igra na kartu da ovaj region postane trajno žarište krize i rana kojom će „iskrvariti“ ruska moć… Svi potencijalni scenariji su protiv mira i protiv budućnosti Ukrajine. Današnj bilten vesti ne nudi nadu u smirivanje stanja.

SAD, EU I Britanija uvele su nove sankcije Rusiji zbog priznavanja nezavisnosti dva otcepljenja regiona na istoku Ukrajine. Ruski parlament je prethodno predsedniku Putinu dozvolio upotrebu vojne sile van Rusije, zbog čega Zapad strahuje da Moskva planira punu invaziju.

Najviši bezbednosni zvaničnik Ukrajine, Oleksi Danilov, izjavio je da će biti uvedeno vanredno stanje u celoj zemlji u trajanju od 30 dana, izuzev u Donjecku i Lugansku gde je na snazi od 2014.

Naglasio je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije razmatrao razvoj nuklearnog naoružanja, za koje Putin tvrdi da je strateška pretnja Rusiji.

Ukrajinski parlament odobrio je nacrt zakona kojim se civilima dozoljava da nose vatreno oružje i delaju u samoodbrani.

“Usvajanje ovog zakona je u interesu društva i države”, naveli su autori nacrta i istakli da je “zakon potreban zbog postojećih pretnji i opasnosti po građane Ukrajine”.

Jedna od najgorih bezbednosnih kriza u Evropi pogoršana je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost separatističkih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska, a potom i odoborio slanje vojske u te regione.

Ukrajinski parlament je takođe usvojio odluku o sankcijama protiv 351 Rusa, uključujući i članove parlamenta koji su podržali priznavanje nezavisnosti dva regiona.

Sankcije podrazumevaju da pojedinci ne mogu da uđu u Ukrajinu, niti da tu posluju, koriste svoju imovinu ili kapital.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija uvek otovrena za diplomatiju, ali da svoju nacionalnu bezbednost stavlja na prvo mesto i da će nastaviti da jača svoju vojsku u “teškim međunarodnim okolnostima”.

U video snimku objavljenom povodom Dana branilaca otadžbine, Putin nije pominjao sukob sa Zapadom oko Ukrajine i sankcije koje su uvedene Moskvi pošto je priznala nezavisnost dva separatstička ukrajinska regiona. Ali, poslao je poruku Zapadu da je njegov stav o tom pitanju isti.

“Naša zemlja je uvek otvorena za direktan i pošten dijalog i potragu za diplomatskim rešenjima najkomplikovanijih pitanja. Ali, ponavljam, ruski interesi i bezbednost našeg naroda su bezuslovni. Nastavićemo da jačamo i modernizujemo vojsku i mornaricu”.

Uprkos tome što je rasporedila više od 150.000 vojnika na granicu sa Ukrajinom, Rusija negira da planira invaziju na tu zemlju, ali navodi da je njena dužnost da zaštiti ljude u dva Donjecku i Lugansku.

“Međunarodne okolnosti su teške i vidimo pretnje poput erozije sistema kontrole naoružanja i vojnik aktivnosti NATO-a. Istovremeno, nema odgovora na apel Rusije da se izgradi sistem zasnovan na jednakoj bezbednosti, koji će braniti sve zemlje“, kaže Putin.

Sastanak američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina “svakako nije opcija u ovom trenutku”, kazala je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

“Sigurno ga sada ne planiramo”, rekla je Psaki i dodala da je deeskalacija konflikta uslov za održavanje takvog samita. Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je otkazao sastanak sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, planiran za 24. februar.

Diplomatija se, dakle, povlači. Zapaljivu atmosferu održavaju stalni sukobi ukrajinskih i proruskih snaga u Donjecku i Lugansku, koje čekaju dolazak „mirovnjaka“ u uniformama ruskih vojnika.

Sa Zapada, u konsolidovanoj medijskoj ofanzivi, ističe se da je priznanje otcepljenih regija koje je došlo iz Moskve primer „kršenja međunarodnog prava“. Rusija svoju akciju predstavlja kao mirovni projekat. „Treća strana“ – Ukrajina se bori sa sopstvenom konfuzijom, pokušajem da sačuva državni suverenitet i izbegne opasnost da bude uvučena u rat u kojem unapred može da računa na nepovoljan ishod.