Geopolitika, miganti i gasovodi

0

Tenzije na granici Belorusije i Poljske koje su eskalirale proteklih nedelja izazvale su raspoređivanje poljske armije duž linije razdvajanja ove dve zemlje. Hiljade migranata je pokušavalo da iz Belorusije uđe u Poljsku. Oni su postali „kap koja je prelila čašu“ tenzija između dve zemlje. Politička prepucavanja između Varšave i Minska uključila su reakcije Evropske unije, Rusije, kao i Litvanije, Letonije… dok se hiljade izbeglica smrzavaju pokušavajući da se probiju na tlo EU. Na pitanje: Ko je izazvao ovu krizu – zvaničnici Zapada jednoglasno krivca traže u ruskom predsedniku Putinu i njegovom „savezniku“ beloruskom predsedniku Lukašenku. Američki zvaničnici su čak tvrdili da Rusija sprema trupe kako bi izvršila invaziju na Ukrajinu. Moskva je odlučno odbacila tvrdnje da ima bilo kakvu ulogu u ovoj krizi. Zapadni analitičari sve češće iznose tvrdnje da je zapravo Lukašenko, poljuljan na prošlogodišnjim izborima i sankcijama Evropske unije, usmerio migrante ka poljskoj granici, kako bi skrenuo pažnju sa jačanja opozicije u svojoj državi. On je, kako se tvrdi olakšao dobijanje beloruske vize izbeglicama sa Bliskog istoka i ratovima razorenih država i migrante usmerio ka Poljskoj, Letoniji i Litvaniji – zemljama koje su odbile da priznaju rezultate izbora u Belorusiji.

Međutim, Lukašenko očigledno pokušava da ovakvom strategijom zaoštri odnose Rusije i Zapada i izazove globalnu krizu koja bi mu pomogla da nastavi da vlada u Belorusiji, ali bar da odloži pad sa vlasti. On vešto koristi sporazum sa Rusijom o zajedničkoj odbrambenoj politici i slobodnom kretanju između Minska i Moskve, očekujući da sukob na granici sa Poljskom po inerciji postane „rat“ Rusije sa NATO-om, kako tvrdi poljska vlada. U tom cilju je zapretio da će blokirati gasovod Jamal koji snabdeva EU ruskim gasom i privremeno ograničio isporuke gasa Poljskoj preko gasovoda Družba, uz izgovor da su počeli, nenajavljeni, radovi na održavanju.

Teško je doći do zaključka da Rusiji odgovara kriza na granici Belorusije i EU u vreme kada Nemačka treba da ratifikuje Severni tok 2 – gasovod kojim bi se isporučivao ruski gas zaobilazeći Ukrajinu i Belorusiju. Istovremeno, Nemačka je, iz proceduralnih razloga, odložila ratifikaciju, što Moskvi ne odgovara. Severni tok 2 je gasovod kojim Rusija značajno slabi Ukrajinu jer je ostavlja bez prihoda od tranzita gasa i Moskva će svakako nastojati da izbegne svaku krizu.

Stvaranje krize odgovara jedino SAD. Vašington je do sada bezuspešno vršio pritisak na Nemačku da odustane od skoro završenog projekta gasovoda.

Putin je objasnio da je vojno jačanje linije prema Ukrajini reakcija na neplanirani dolazak američkih brodova u Crno more i nadletanje nuklearnih bombardera u oktobru. U lančanoj reakciji, Ukrajina je aktivirala dronove ( kupljene od Turske) Bajraktar, protiv snaga koje podržava Rusija u Donbasu i pokrenula pravni proces protiv Viktora Medvedčuka, Putinovog čoveka, medijskog magnata koji promoviše rusk interese.

U celoj priči ni Poljska nije ostala bez potresa. Kriza na granici sa Belorusijom je „lift“ za jačanje ultradesnih snaga, rasističke retorike prema migrantima, ali i antievropske orijentacije. Nasuprot vladi u Varšavi koja se predstavlja kao branilac evropskih granica. Pod izgovorom suzbijanja antiruskog uticaja, poljske vlasti su godinama osiguravale tolerisanje Brisela za degradiranje demokratije, ksenofobiju, korupciju, pritisak na pravosuđe… Sve strane pokušavaju da izvuku političku dobit iz ove krize. Geopolitički „ciljevi“ su alibi za kršenje ljudskih prava. „Zidanje“ neprijateljstva prema Rusiji se koristi, pored ostalog , i za učvršćivanje autoritarnih režima u čitavoj Istočnoj Evropi. Trenutno, najveću štetu imaju migranti. Trajno – posledice ovakve politike snose građani.