Papa Franja je tokom razgovora s novinarima u avionu na povratku iz posete Grčkoj odgovorio i na pitanje o ostavci koju je nedavno podneo pariski nadbiskup Mišel Opeti, a koju je Franja prihvatio. Katolički poglavar je kršenje šeste Božje zapovesti (Ne sagreši bludno!), zbog čega prozivaju Opetia, nazvao “ne tako teškim grehom”.
Nadbiskup se povukao pošto je objavljeno da je u vezi s jednom ženom. Kao službeni razlog navedeno je “nejasno ponašanje” nadbiskupa prema ženi, kako je to objavila sama nadbiskupija.
Magazin “Le Point” je izvestio o navodnoj aferi između nadbiskupa i neimenovane žene. Za to se doznalo kad je nadbiskup e-mail namenjen toj ženi nenamerno poslao svojoj sekretarici. Nadbiskup se složio da je takvo ponašanje moglo ostaviti utisak da je on u intimnoj vezi s tom ženom, što on demantuje. – Izričito to odbijam, izjavio je za Le Point koji je objavio da je reč o “odnosu odraslih osoba uz obostrani pristanak”, dakle, bez kršenja kaznenog zakona, ali da biskup time krši crkveni zahtev celibata.
Osvrćući se na ovaj slučaj, papa Franja je prvo znatiželjne novinare pitao: – Što se tiče slučaja Opeti, pitam se, ali šta je učinio tako ozbiljno da je morao dati ostavku? Neka mi neko odgovori, šta je uradio?
– Ne znamo… problem s upravljanjem (biskupijom) ili nešto drugo, odgovorio je papi jedan od novinara, nakon čega je Franja obajsnio:
– Ako ne poznajemo optužbu ne možemo osuditi… Pre odgovora reći ću: istražite, eh, jer postoji opasnost da kažemo: osuđen je. Ko ga je osudio? Javno mnenje, tračarenje… ne znamo… ako vi znate zašto, recite, u suprotnom, ne mogu odgovoriti. I nećete znati koji je to bio njegov nedostatak, nedostatak protiv šeste zapovesti, ali ne totalno, malih milovanja i masaža sa sekretaricom, to je optužba. To je greh, ali nije jedan od najtežih greha, jer gresi tela nisu najteži. Najozbiljniji su oni koji imaju više anđeoskoga: ponos, mržnja. Dakle, Opeti je grešnik, kao i ja – ne znam osećate li se tako… možda – kao što je bio i Petar, biskup na kojem je Isus Hrist utemeljio Crkvu. Kako to da je tadašnja zajednica prihvatila grešnog biskupa, i to s gresima tako anđeoskim, kao što je negirati Hrista! Pošto je to bila normalna Crkva, navikla da se uvek oseća grešnom, svi, to je bila skromna Crkva. Vidimo da naša Crkva nije navikla da ima grešnog biskupa, pravimo se da kažemo: moj biskup je svetac… Ne, ovaj crveni šešir… svi smo mi grešnici. Ali kad trač raste, raste i oduzme dobar glas osobi, ne, on neće moći upravljati (biskupijom) jer je izgubio dobar glas, ne zbog svog greha, koji je greh – kao Petrov, kao moj kao i tvoj – već zbog tračarenja ljudi. Zbog toga sam prihvatio ostavku, ne na oltaru istine nego na oltaru licemerja, izjavio je papa Franjo,
