Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je posle duže bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 75. godini, saopštila je porodica.
Rođen 1948. godine u Peći, prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijević (1978).
Objavio je još romane „Cink“, 1988; „Kratka knjiga“, 1993; „Snežni čovek“, 1995; „Mamac“, 1996; „Mrak“, 1997, 2008; „Gec i Majer“, 1998; „Svetski putnik“, 2001; „Pijavice“, 2006; „Ludvig“, 2007; „Brat“, 2008; „Ćerka“, 2010; „Kontrolni punkt“, 2011, „Životinjsko carstvo“, 2013; zbirke priča „Obične priče“, 1978; „Opis smrti“, 1982; „Fras u šupi“, 1984; „Jednostavnost“, 1988; „Pelerina“, 1993; „Izabrane priče“, 1994; „Neobične priče“, 1999; „Drugi jezik“, 2003; „Senke“, 2006; „Svake noći u drugom gradu“, 2008; „Male priče“, 2013; „Propuštena prilika“, 2013; „21 priča o sreći“, 2017, kao i knjige eseja „Prepisivanje sveta“ (1997), „Teret“ (2004), „Dijaspora i druge stvari“ (2008) i „Ljudi, gradovi i štošta drugo“ (2011).
Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu „Ema i jež koji nestaje“ (2008).
Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je „Knjigu o muzici“ (2013).
Za zbirku priča „Opis smrti“ dobio je Andrićevu nagradu. Roman „Mamac“ dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča „Svake noći u dugom gradu“ dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine.
U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.
Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Od jeseni 1994. godine do 2012. godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi. Od 2012. godine živeo je u Beogradu.
