Grupa demonstranata je juče nakratko prekinula sindikalni skup na kojem je učestvovao američki predsednik Džo Bajden. To nije prvi put da se na ovaj način prekidaju skupovi na kojima Bajden govori. Dok je govorio u Manasasu u Virdžiniji, sve vreme su demonstranti izvikivali protiv američke podrške Izraelskim zločinima u Gazi. Ovakvi protesti frustriraju američkog predsednika i njegov izborni tim pre svega što rat u Gazi može da ima uticaja na opredeljenje birača u Americi.
„Daj-in- for hjumaniti“, je organizacija koja je do sada sto puta protestovala na Bajdenovim nastupima, ispred domova članova američke administracije, ispred izraelske ambasade, na velikom protestu u Vašingtonu…Vođa ove organizacije Hazami Barmada je objasnila da se, kako je rekla, „većina ljudi ne slaže sa tim da se dolari od američkog poreza koriste za zločine u inostranstvu“.
“Ono što mi govorimo je da nećete dobiti glas američke zajednice kada stalno nastavljate da zanemarujete glasove arapsko-američke zajednice koji govore da zaustavite nepravdu i zločine u Gazi”, rekla je ona.
Koliko može Bajdena da košta podrška Izraelu? Čini se da je to ozbiljan razlog da se američki birači arapskog porekla zamisle. Ima analitičara koji tvrde da je Bajden, koji je ozbiljno prigrlio izraelskog premijera Banjamina Netanjahua, sada dolazi u poziciju kada će možda morati da ga odbaci. Iskrustva govore da američke birače najviše zanimaju unutrašnje teme, ekonomija, socijalna pitanja… Ali, kada je bitka za Belu kuću neizvesna onda spoljna politika može da bude presudna. Mnogim Amerikancima se ne dopada što novac poreskih obaveznika odlazi na ratove u inostranstvu, od kojih građani nemaju nikakve koristi. Posebno se protive angažovanju američkih vojnika daleko od svoje zemlje i njihovo dovođenje u životnu opasnost.
Nedavni incident u blizini obale Somalije kada su stradala dvojica komandosa iz čuvene jedinice „Foke“ vešto je prikriven u američkim medijima. Oni su, kako je Pentagon kratko saopštio „proglašeni mtvima“. Ovakve vesti mogu da posluže Trampovom timu da pokrene lavinu gneva prema Bajdenu.
Bajdenov narativ u medijima se za sada svodi na to da o Gazi govori kroz prizmu „prava Izraela da se brani od još uvek jake pretnje koja dolazi od Hamasa“. Ali, uz floskulu da SAD „nikada neće prestati da, ponovo, poziva izraelske kolege da se jače fokusiraju na minimiziranje civilnih žrtava i dobijanje pomoći“.
U američkiim medijima sve su prisutnije ankete u kojima ljudi potenciraju da im je „važno da se klonimo bilo kakvih inostranih ratova i da smanjimo svoju vojnu potrošnju, i da vratimo naše trupe kući ili ih zadržimo kod kuće”.
Trampov plan za rešavanje krize u Gazi je nejasan, podseća se na njegove prethodne akcije kao predsednika koje su uključivale mnogo kritikovanu “zabranu” muslimanskih imigranata.
Za muslimanske aktiviste, to je težak izbor. Hasan Abdel Salam, profesor iz Mineapolisa koji je suosnivač pokreta muslimanskih glasača “Napustimo Bajdena”.
“Gospodin Tramp je sprečio naše prijatelje i kolege i porodicu da uđu u zemlju”, rekao je on .“Ali gospodin Bajden ih je ubio. I te četiri godine pod bilo kojim republikancem neuporedivo je sa jednim danom u Gazi, taj argument se pojavio u našim zajednicama, da moramo da se žrtvujemo”.
Politički analitičari kažu da je Bajden u teškoj poziciji. Nema sumnje da je situacija u Gazi politički problem za Bajdena koji je na poečtku ovaj problem pokuša da reši štiteći Netanjahua. Ali, najviše mu zameraju što nije sprečio da se dogode veliki zločini na arapima u Gazi. Ako sada, da bi pridobio Amerikance arapskog porekla, odbaci Netanjahua, on će imati problem sa jakim izraelskim lobijem u SAD.
Nema sumnje da će Tramp to pokušati da iskoristi.
