Na svetskim su tržištima cene nafte prošle nedelje su snažno porasle, nakon dve nedelje pada, jer su trgovci zabrinuti zbog mogućih poremećaja u snabdevanju, dok su zalihe nafte u svetu pale na najniže nivoe od 2014. godine. Cena barela na londonskom tržištu skočila je prošle nedelje 11.7 posto, na 120.65 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 8.8 posto, na 113.90 dolara.
Trgovce je zabrinula obustava izvoza ruske i kazahstanske nafte preko terminala CPC na ruskoj obali Crnog mora, koji je oštećen u oluji. Utovar je tokom nedelje delimično obnovljen, no nervozu trgovaca pojačalo je privremeno smanjenje prerade u rafineriji Saudi Aramca u Saudijskoj Arabiji zbog napada jemenskih Huta, koje podržava Iran.
Saudijska Arabija poručila je da neće snositi odgovornost za eventualne poremećaje u globalnom snabdevanju, signalizirajući nezadovoljstvo zbog američke politike prema Iranu i Jemenu. Neimenovani službenik u saudijskim ministarstvu spoljnih poslova izjavio je da takvi napadi rezultiraju ozbiljnim posledicama u proizvodnji i preradi nafte i utiču na proizvodne kapacitete Saudijske Arabije i njeno ispunjavanje ugovornih obaveza.
U fokusu trgovaca bili su i razgovori u EU o uvođenju embarga na uvoz ruske nafte. Pitanje priključenja američkom embargu podelilo je ministre spoljnih poslova članica EU. Neke zemlje, uključujući Nemačku, upozoravaju da se Unija ne bi mogla nositi s posledicama takvog poteza jer previše zavisi o ruskim fosilnim gorivima.
“Evropa je najveći pojedinačni kupac ruske nafte, pa će cene na svetskim tržištima snažnije rasti što brže bude pokušavala smanjiti uvoz iz Rusije”, navode analitičari J.P. Morgana. Izvori u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC) kazali su da smatraju da bi zabrana ruske nafte u EU naštetila potrošačima i da su tu bojazan preneli Briselu.
Rast cena su delimično obuzdali signali da bi SAD i saveznici mogli ponovo koordinirano prodavati naftu iz strateških rezervi kako bi smirili tržišta i ublažili strahovanja koja su još više raspirili ruska invazija na Ukrajinu i sankcije Zapada Moskvi.
Analitičari drže da će se cene barela verojatno zadržati iznad 100 dolara sve dok OPEC, američke kompanije koje naftu vade iz škriljaca ili, na primer, Iran ne osiguraju alternativu ruskoj nafti i ne plasiraju na tržište više barela. Analitičari upozoravaju i na jačanje inflacije u svetskoj ekonomiji, koje podstiče cena barela iznad 100 dolara.
